ИНИЦИЈАТИВА „ОТВОРЕНИ БАЛКАН“
Председник Републике Србије Александар Вучић и председници Влада Републике Северне Македоније и Републике Албаније, Зоран Заев и Еди Рама, састали су се 28. и 29. jула у Скопљу, на дводневном самиту иницијативе за регионалну сарадњу, до сада познате под називом „мини-шенген“, за коју је договорено да се убудуће зове „Отворени Балкан“ (Open Balkans).
Председник Вучић је нагласио да је та иницијатива велика идеја започета 2019. године и да показује да смо, у складу са еворпским вредностима и идејама, у стању да сами водимо рачуна о својој будућности и да узмемо судбину у своје руке.
Конкретно, реч је о иницијативи чији је циљ да у региону успостави четири слободе на којима се темељи ЕУ, односно њено унутрашње тржиште – слободу кретања роба, радника и капитала, те слободу пружања услуга.
Циљ иницијативе је да олакша живот грађанима и побољша животни стандард - ако се успе у њеној имплементацији, председник је најавио да од 1. јануара 2023. године неће бити граница за грађане три земље.
На Економском форуму за регионалну сарадњу, одржаном 29. jула у Скопљу, председник Вучић је са премијерима Заевом и Рамом потписао три документа:
1. Меморандум о разумевању и сарадњи на олакшању увоза, извоза и кретања робе на Западном Балкану;
2. Меморандум о разумевању и сарадњи у вези са слободним приступом тржишту рада на Западном Балкану;
3. Споразум о сарадњи у заштити од катастрофа на Западном Балкану.
Први меморандум ће повећати и унапредити економску сарадњу, поједноставити у највећој могућој мери процедуре у вези са увозом, извозом и кретањем робе. Допринеће и размени података између царинских и других надлежних органа у мери у којој то дозвољава законодавство сваке од уговорних страна. Такође, предвиђа промовисање складног развоја економских веза између уговорних страна путем ширења трговинске размене и постепено уклањање баријера у робној размени.
Меморандум који се тиче слободног приступа тржишту рада на ЗБ има за циљ да поједностави процедуре код свих уговорних страна у погледу добијања радних дозвола за држављане сваке од три земље, као и у погледу коришћења добијених радних дозвола на територији било које од њих.
Споразум о сарадњи у заштити од катастрофа на ЗБ има за сврху да уговорне стране, у складу са својим расположивим капацитетима, помажу једна другој у случају катастрофа, и то када уговорна страна која то затражи није у стању да се избори са последицама катастрофе коришћењем сопствених ресурса. Овим споразумом уговорне стране регулишу оквир услова за добровољно пружање помоћи у случају катастрофа, а посебно у: планирању и спровођењу мера заштите од поплава, земљотреса, пожара, загађења животне средине, пловидбених незгода, радиолошких ризика, разних пандемија, као и индустријских и других катастрофа. Затим је предвиђено узајамно обавештавање о претњама, појави и последицама катастрофа. Узајамна помоћ у спасавању, пружању помоћи и отклањању последица катастрофа копненим и ваздушним снагама и возилима за интервенције у случајевима масовних пожара, поплава, земљотреса и других катастрофа. Планирана је и едукација и обука особља служби и јединица за засштиту и спасавање, ватрогасних јединица и других припадника спасилачких тимова путем брифинга, курсева, обука, семинара и других видова сарадње, као и организовање и извођење заједничких спасилачких вежби и вежби у пружању помоћи и слично, као и размена научних и техничких података, као и других докумената од значаја за заштиту од катастрофа.
Када је реч о отворености иницијативе „Отворени Балкан“ за приступање других партнера, потписници очекују да се, у најскорије време, иницијативи прикључе и Црна Гора и БиХ, којима је позив за придруживање од почетка упућен. У том контексту, сматра се да иницијатива представља добробит за све и доприноси продубљивању сарадње у региону у свим областима. Позив за прикључивање овом формату сарадње упућен је и представницима Привремених институција самоуправе у Приштини.
Ставови које су лидери износили током боравка у Скопљу најбоље илуструју значај ове иницијативе.
„Пред нама није лак пут. Ово су фантастичне идеје, изванредна визија. Морамо много да радимо, морамо да убедимо наше људе да буду вредни, марљиви, да све резултате испоруче на време. Када смо разговарали, размишљали смо о томе како би било добро да они који нису били најближи, а Србија и Албанија никад у историји нису биле нарочито блиске, реше да од погледа у прошлост главу окрену ка будућности“, рекао је председник Србије Алексаднар Вучић и нагласио да се у последње две године развило искрено међусобно поверење и да је баш зато важно да се грађанима три земље покаже да смо у стању да сами доносимо одлуке, да бринемо о себи, побољшавамо живот, да будемо на путу ка ЕУ, али да радимо са свима и да не чекамо да нас неко негде уводи, већ да сами мењамо своју судбину. Он је поручио да се свима отвара безброј могућности. „И политичка питања се лакше решавају када спајате економије”, рекао је председник Србије.
Председник Вучић је истакао да ће три земље за две године имати бар за један одсто већу стопу раста у односу на друге земље Западног Балкана због ове инцијативе, а у то не сумња ни Светска Банка. Према његовима речима, регион који обухвата ову иницијату привући ће више од 80 одсто инвестиција целог Западног Балкана.
Најављено је и да ће Београд организовати састанак лидера у оквиру иницијативе „Отворени Балкан“ већ у новембру, као и да ће се они састати до краја године или почетком наредне године у Тирани.
Говорећи о успостављању слободног тржишта радне снаге, објаснио је да ће постојати обједињени регистри из све три земље који ће олакшати приступ профилу радника. Ова мера ће допринети већем зближавању и окупљању пословних људи.
Напоменуо је да ће пет сати бити скраћено путовање до Беча или Тиране када се укину границе између три земље. Према његовим речима, то ће олакшати кретање грађана и повећати њихову сигурност, јер власти кад се увежу у један систем знају и ко им је организовани криминал, и ко су људи који су се бавили не знам којим пословима и све три земље реагују заједнички и реагују истовремено.
Премијер Северне Македоније Зоран Заев рекао да је та земља путевима одлично повезана са градовима широм Србије због изградње аутопутева у Србији. Такође, нагласио је да Србија предводи када је реч о изградњи брзих пруга пошто већ гради пругу од Београда до Будимпеште и планира изградњу својим и европским средствима.
„Идемо истим путем напред, заједно повезани. Уместо зидова, данас смо изградили нове мостове. За ово ново регионално повезивање добили смо снажну подршку пословних заједница наше три земље, као и бизнис заједница других држава Западног Балкана, а и шире. Ово ће бити препозната иницијатива која ће бити широко прихваћена и у Бриселу и у Вашингтону. То може да направи озбиљан допринос у политичкој релаксацији у региону“, истакао је македонски премијер.
Премијер Албаније Еди Рама изјавио је да је ова иницијатива од стратешког значаја за Албанију, али и да је потребна региону, уколико жели да се привредно развија и иде напред, а не да остане „заточеник прошлости“, те да нерешена питања у региону неће бити лакше решена ако се негира потенцијал тог удруживања и ако се све државе не усмере ка позитивној визији у будућности. Навео је и да не разуме Црну Гору, БиХ и Косово* (Приштину) и упитао како мисле да развијају економију ако остану затворени и не придруже се тој иницијативи.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је да су постигнуте велике ствари, јер значе нове могућности за људе који желе да остану овде. „То значи за грађане и камионе нула минута чекања на граници, једна заједничка радна дозвола за три земље би могла да буде већ почетком следеће године. Предвиђена је и једна професионална квалификација у све три земље, да се признају квалификације на подједнак начин“, навео је Чадеж.
