| |     latinica | english  
Насловна
Address by the President of the Republic of Serbia at the session of the United Nations Security Council



Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација

09. јун 2021. године

Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,

У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.

Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

Господине председниче,

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

Господине председниче,

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.

Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.

Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.

Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима.

Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине.

Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону.

Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише.

На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.

И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.

Живела Србија!



Министар Селаковић представио нову услугу „е-Конзулат“



Министар Селаковић представио нову услугу „е-Конзулат“

20. мај 2021. године

Министар Селаковић представио нову услугу „е-Конзулат“


У Београду је данас представљена нова услуга Министарства спољних послова „е-Конзулат”, намењена страним држављанима који аплицирају за визу и желе да дођу у Србију да раде.

Том приликом, министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић рекао је да је та услуга један од показатеља доброг развоја наше државе, која, како је истакао, постаје магнет за озбиљне стране компаније, које доводе велики број радника из других земаља да би радили у Србији.

„Да не будем претенциозан, него потпуно реалан, ова услуга представља прекретницу у функционисању нашег система. Е- Конзулат и дигитализација поступка издавања радних виза за стране држављане који желе да раде у Србији, јесте прва електронска услуга МСП-а, а могу да вам обећам да то јесте прва, али никако и последња е-услуга”, нагласио је Селаковић.

Шеф српске дипломатије указао је да „е-Конзулат” представља модернизацију изузетно важног сегмента делатности дипломатско-конзуларних представништава Србије и да се овде заправо говори о нечему што је од суштинске важности за даље процесе развоја наше државе.

Министар је подсетио да, када је председник Републике посећивао градилиште Моравског коридора, речено му је да се са неким радовима касни у извођењу зато што фирми Бехтел на време нису издате радне визе.

„Истог момента када смо то пратили и чули председника, ја сам алармирао службе у оквиру Министарства. Чудили смо се, знамо да издавање виза у Турској иде добром динамиком, а онда смо утврдили да су то у ствари били радници из Бангладеша који су визу тражили преко наше амбасаде у Индији, а у којој имамо проблем мањка запослених”, објаснио је министар.

Како је додао, реч је о изузетном и великом послу, сваки наш службеник морао је да прими документацију на папиру, да је провери, да онда захтева допуну, па тек тада да прослеђује.

„Данас је то фантастично усавршено и том нашем конзуларном раднику, сва та документација долази у електронском облику. Раније смо имали два филтера за проверу документације, сада их фактички имамо три. А посао је значајно ефикаснији”, указао је Селаковић.

Како је истакао, то је услуга за коју је обећано да ће бити завршена пре мање од четири месеца и да је она од понедељка доступна у 95 дипломатско-конзуларних представништава Србије, односно у свим нашим амбасадама и генералним конзулатима.

Највећи резултат тог подухвата, истакао је министар, осим предности коју ће донети у будућем функционисању, јесте чињеница да то није пројекат једног државног органа, већ заједнички подухват Министарства спољних послова, Канцеларије за ИТ и еУправу, Генералног секретаријата Владе, МУП-а, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националне службе за запошљавање.

„У рекордном року урадили смо изузетно добар посао. Ово је на понос нашег министарства, на понос читаве државе. Уверен сам да ћемо у периоду пред нама осавремењивати додатно оно што јесу наши послови и учинити Србију једном од ретких држава која поседује овакве механизме и овакве најсавременије начине обављања наших конзуларних послова”, рекао је Селаковић.

Говорећи о самом порталу „е-Конзулат”, министар је објаснио да постоји карикатура на којој је представљен Никола Тесла и зграда старе железничке станице са једним краном, која у ствари симболизује историјску чињеницу – када је Тесла боравио у Београду у години када је она изграђена.

„Данас је то место иза кога настаје Београд будућности, а ово што смо успели заједничким снагама да урадимо јесте показатељ нечега што је будућност Србије, развој вештачке интелигенције, ИТ и стварање услова да у Србији у будућности све више људи живи и долази да би овде добро живели и радили”, закључио је министар.

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић рекао је да је ово први пут да су е-услуге окренуте ка страним држављанима, и да је до сада то био случај са нашим држављанима.

У периоду од 1. јануара 2019. до 17. маја ове године, највише захтева за српску визу поднето је у амбасади у Пекингу и то 6.766 захтева, затим у Њу Делхију – 2.973, Шангају 2.115, Токију 1.798, Каиру 1.756.

У Алжиру је у том периоду поднето 1.270 захтева, у Џакарти 1.095, а у Бејруту 1.077.

Са аспекта држављанства, српску визу Д за запошљавање траже највише држављани Кине – 9.516 захтева, затим Индије 1.955, те Украјине – 673.



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ

ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
(ажурирано 21. маја 2021. године)


Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почеле да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријаве (преко 220 пунктова), а упоредо  се спроводи и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Највећи број грађана вакцинисан је кинеском вакцином „Синофарм“, потом „Фајзером“, „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.
Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

* Од 26. априла на свим вакциналним пунктовима широм Србије омогућено вакцинисање без заказивања са три вакцине – "Фајзер", "спутњик В" и "Синофарм" вакцином.

*6. маја - Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о подстицајним мерама за имунизацију и спречавање и сузбијање заразне болести Ковид 19, како би се додатно мотивисали грађани за вакцинацију и на тај начин брже постигао колективни имунитет, који за циљ има сузбијање епидемије, враћање основних функција здравственом систему и отварање економије.

Додатна новчана подршка у износу од по 3.000 динара предвиђена је за све грађане Србије који су до сада вакцинисани и све оне који ће до 31. маја примити бар прву дозу вакцине.

*Од 12. маја сви грађани Србије могу преузети Дигитални зелени сертификат, односно потврду о извршеној вакцинацији против Ковида-19 и резултатима различитих тестирања на ову заразну болест.

Дигитални зелени сертификат, поред личних података – имена, презимена, ЈМБГ-а, пола и броја пасоша, садржи и податке о томе да ли је лице вакцинисано, број примљених доза, као и датум примања прве и друге дозе. Такође, овај сертификат садржи и резултате ПЦР, антигенског и серолошког теста, а за добијање тог сертификата потребно да грађани буду регистровани на порталу еУправа.

Према последњим подацима, у Србији је дато 4.180.000 доза вакцина, прву дозу примило је 2.338.000, док је обе дозе примило 1.842.000.

Дневно се у Србији вакцинише 25.000 грађана.

У наредних седам дана број ревакцинисаних биће близу два милиона пунолетних грађана, што је око 35 одсто становништва.

Очекује се да ће до краја јуна бити ревакцинисано 50 одсто становништва, односно, око 2.800.000 пунолетних грађана Србије.

Београд, Ниш, Ужице на врху листе, по броју вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда –  Закључно са 20. мајем, вакцинисано је 659.942 лица што износи 47,4 одсто пунолетне популације, ревакцинисано 538.917 особа што износи 38,7 одсто пунолетне популације. У популацији између 65 и 74 године вакцинисано је 77 одсто људи. Укупно у Београду је дато 1.198.859 доза вакцина, потребно да се вакцинише још 36.208 особа како би тачно половина становника главног града била заштићена.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председник Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину, док се 27. априла ревакцинисао у месту Пуковац.


НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.
Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.

*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

* 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине.

*19. април – У Србију стигло 211.000 доз вакцине „Фајзер“ и то је највећа појединачна испорука те вакцине нашој земљи до сада.

*23. априла – Председник Вучић рекао да имамо довољно вакцина и да је важна вакцинација у региону. Рекао је да је Србија највише вакцина против корона вируса добила од кинеске компаније Синофарм а затим од компаније Фајзер-Бионтек, да очекује 36.000 вакцина од ЕУ и нагласио да је за Србију важно да се вакцинишу и грађани у региону.
„Ми смо добили од Ковакса до сада било је планирано 96.000 вакцина, а добили смо 57.000. Од ЕУ од укупне квоте од 630.000 доза које треба да дођу до краја јуна, Србија би требало пропорционално броју становника да добије око 270.000 или 260.000, а ми ћемо добити само 36.000 вакцина“, навео је Вучић.
Додаје да се Србија са тим сагласила зато што су те вакцине важније другим деловима нашег региона.
„Сматрамо да су колико су те вакцине важне за нас важне и за наше комшије. Бесмислено је све што радимо ако они не могу да добију вакцину. Људи који долазе у Београд и имају спортске, пословне и друге контакте за нас је важно да они не могу да преносе заразу“, поручио је Вучић.
Захвалио је ЕУ и Коваксу, али је напоменуо да је Србија највише вакцина добили од Синофрама, а потом од Фајзер-Бионтека.
Како је рекао, Србија је значајно већи број вакцина добила од америчко - немачке компаније, за чак 250.000 доза више него руске вакцине.
Србија је, истакао је, једина земља ван ЕУ која је почела вакцинацију Фајзеровом вакцином истовремено када и ЕУ и да, када се ради о испоруци вакцина, тачно на време стижу вакцине компанија „Синофарм“ и „Фајзер-Бионтек“, а да касне испоруке неких других произвођача.
Вучић је додао да ће Србија наставити вакцинацију, као и да је тешким радом успела да обезбеди вакцине.

*26. априла – Нови контингент од 500.000 кинеских „Синофарм“ вакцина против вируса корона стигао у Србију.

*5. маја – Допремљено 104.130 вакцина компаније „Фајзер-Бионтек”.

*10. маја – Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина

*10. маја – 20.000 доза вакцина „Спутњик В“

*12. маја -  из Ковакс програма стигло 120.000 доза вакцина „АстраЗенека“

*17. маја  - Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина

*19. маја - Допремљено 440.000 доза вакцина „Синофарм“

*19. маја - Руски национални институт за епидемиологију и микробиологију Гамалеја потврдио  квалитет вакцине произведене на Торлаку и одобрио да се у будућности у овом институту производи вакцина „Спутњик В“. Србија прва у Европи започиње производњу вакцине „Спутњик В“. Прве дозе излазе између 5. и 10. јуна.


ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ И ВАКЦИНАЦИЈА СТРАНАЦА

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара Кантоналне телевизије Сарајево.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.

*23. априла –  председник Вучић рекао да је Србија у регион до сада послала 120.000 вакцина, као и да је у Србији вакцинисано око 65.000 грађана земаља из региона, што је укупно око 200.000 вакцина за људе у региону.

*30. април - Програм за повезивање за српском дијаспором „Тачка повратка", уз подршку Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије, обезбедио је посебан термин за вакцинацију српских држављана из дијаспоре.
Држављани Србије који живе у иностранству имали су могућност да се вакцинишу 15. маја у Београду, а пријаве за имунизацију доступне су на сајту удружења Тачка повратка https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.  Пријаве су биле отворене до петка, 30. априла у 23.59 часова и свако ко се пријави добиће потврду о термину вакцинације као и о тачном времену када треба да се појави на Београдском сајму.
Држављани Србије из дијаспоре моћи ће да бирају између вакцина „Фајзер”, „Синофарм” и „Спутњик Ве”, док ће другу дозу примити на Београдском сајму 5. јуна. Позив се односио искључиво на држављане Србије који живе у иностранству.

* 17. маја - Приликом посете Сарајеву премијерка Брнабић рекла да је тог дана у Сарајево стигла донација Србије од 10.000 доза вакцине „Астра Зенека“, и најавила да ће Кантону Сарајево и Републици Српској стићи још по 10.000 доза те вакцине.

*20. маја Влада Србије донела је одлуку да се Чешкој Републици донира 100.000 вакцина „Фајзер-Бионтек“ као знак солидарности према грађанима те земље у борби против епидемије коронавируса.


НАПОМЕНА:

Услед приметног појачаног интересовања и великог броја упита нашим ДКП за вакцинисање страних држављана у Србији (без пријављеног боравишта у нашој земљи), али и самоиницијативног доласка странаца на вакцинисање у Србију, важно је у таквим ситуацијама у земљама пријема недвосмислено, путем медија и у директном контакту са заинтересованим странама, комуницирати следеће:

„Oгроман je успех Србије вакцинација странаца, пре свега из региона. То је начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Од страних држављана највише је у Србији вакцинисано из БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

Последњих дана, услед великог публицитета у медијима широм света и одлично организованог процеса набавке вакцина и имунизације у Србији, приметно је велико интересовање за вакцинацију у нашој земљи, не само из региона, већ и из великог дела Западне и Централне Европе. Евидентиран је и велики број упита чак и за „вакцинални“ туризам, како грађана из тих делова Европе, тако и тур-оператора, туристичких агенција и авио-компанија.

Србија је тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али ћемо настојати да кроз донације вакцина и у наредном периоду помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

Последњих дана појачано је и интересовање домаћег становништва за вакцинисањем, Србија бележи дневне рекорде у вакцинисању сопственог становништва.

Уколико се у наредном периоду укаже могућност за вакцинисањем и заинтересованих страних држављана (без пријављеног боравишта у Србији), Србија ће се, са великим задовољством и у складу с капацитетима, потрудити да изађе у сусрет и таквим захтевима. У том случају ћемо благовремено обавестити јавност. Али морамо да напоменемо да то у овом тренутку није могуће.

Страни држављани могу да искажу заинтересованост за вакцинисање у Србији путем портала еУправа, али је важно напоменути да то није довољно и да је неопходно да добију повратну потврду и позив са термином и локацијом за вакцинисање. Зато није препоручљиво да страни држављани, само са исказаним интересовањем путем портала еУправе или чак и без тога (пошто има и таквих примера на пунктовима за вакцинацију), самоиницијативно долазе у Србију  на вакцинацију и тако себе излажу непријатним ситуацијама и трошковима.“


ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету у фебруару и марту омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине. Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др). Омогућено је вакцинисање свим доступним вакцинама – „Синофарм“, „Фајзер“, „Спутњик В“ и „АстраЗенека“.

 

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи започела вакцинација миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ (ажурирано 26. априла 2021. године)

ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
(ажурирано 26. априла 2021. године)


Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријављиве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Преко портала е-Управе или контакт центара пријавило се више од 1.700.000 грађана. Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Према подацима 70 одсто вакцинисаних примило је „Синофарм“ вакцину (више од милион грађана),  12 одсто „Фајзер“, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Међу имунизованима је 52 одсто жена, а највише грађана је примило "Синофарм" вакцину.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

* 26. април - Директор Канцеларије за е-Управу Михаило Јовановић рекао је да ће од сутра на свим вакциналним пунктовима широм Србије бити омогућено вакцинисање без заказивања са три вакцине – "Фајзер", "спутњик В" и "Синофарм" вакцином.

Према последњим подацима, у Србији је дато 3.255.000 доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је 1.310.000 грађана (што је трећина пунолетних грађана Србије).
За 10-ак дана имаћемо 1,8 милиона ревакцинисаних, односно око 40 одсто пунолетне популације вакцинисане првом вакцинином.

1.200.000 грађана потпуно имунизовано - прошло три недеље од друге дозе односно 5 од прве АстраЗенеке.

У старосној популацији између 65 и 74 године вакцинисано je више од 51 одсто становништва, а у старосној групи преко 75 година имамо 42 одсто вакцинисаних.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председник Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину.

У четвртак, 8. априла, Србија је оборила сопствени рекорд по броју вакцинисаних људи, када је вакцинисано више од 75.000 људи. То је резултат којем, пропорционално броју становника, не могу да се похвале ни најразвијеније земље у Европи и свету.

Циљ да до краја маја имамо више од 2.800.000 вакцинисаних, 2.200.000 ревакцинисаних, а до краја јуна више од три милиона вакцинисаних и ревакцинисаних људи.

Београд, Нови Сад, Ниш, Ужице и Сремска Митровица на врху листе са око 36 или 37 одсто вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда –
* 26. априла – У главном граду Србије дата је милионита доза вакцине против вируса корона.
Прву дозу вакцине добиле 585.659 особе, што износи 42,1 одсто пунолетног становништва, док је другу дозу примило 413.112, односно 29,7 одсто. Када су у питању старији суграђани, од 65 до 74 година, вакцинисало се више од 68 одсто те популације. У градским општинама има додатних 18 пунктова у којима се може вакцинисати без заказивања.


НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (прве дозе стигле 2. априла).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 
*2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

Премијерка је изјавила да је само из Кине у Србију допремљено 2,5 милиона вакцина, а вакцина свих осталих произвођача нешто мање од милион.
*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".
Са том испоруком, Србија је набавила укупно 3,5 милиона вакцина, све вакцине платила, као и све које смо добили из Ковакс система.

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

*15. април – председник Вучић најавио да ће у понедељак, 19. априла,  стићи још 211.000 вакцина „Фајзер“, као и да је 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине, док би 16. априла требало да стигне исто толико, а у понедељак или уторак још 100.000 прве компоненте „Спутњика В". Очекују се и кинеске „Синофарм“ вакцине пре краја овог месеца.

*19. април – У Србију стигло 211.000 доз вакцине „Фајзер“ и то је највећа појединачна испорука те вакцине нашој земљи до сада.

*23. априла – Председник Вучић рекао да имамо довољно вакцина и да је важна вакцинација у региону. Рекао је да је Србија највише вакцина против корона вируса добила од кинеске компаније Синофарм а затим од компаније Фајзер-Бионтек, да очекује 36.000 вакцина од ЕУ и нагласио да је за Србију важно да се вакцинишу и грађани у региону.
„Ми смо добили од Ковакса до сада било је планирано 96.000 вакцина, а добили смо 57.000. Од ЕУ од укупне квоте од 630.000 доза које треба да дођу до краја јуна, Србија би требало пропорционално броју становника да добије око 270.000 или 260.000, а ми ћемо добити само 36.000 вакцина“, навео је Вучић.
Додаје да се Србија са тим сагласила зато што су те вакцине важније другим деловима нашег региона.
„Сматрамо да су колико су те вакцине важне за нас важне и за наше комшије. Бесмислено је све што радимо ако они не могу да добију вакцину. Људи који долазе у Београд и имају спортске, пословне и друге контакте за нас је важно да они не могу да преносе заразу“, поручио је Вучић.
Захвалио је ЕУ и Коваксу, али је напоменуо да је Србија највише вакцина добили од Синофрама, а потом од Фајзер-Бионтека.
Како је рекао, Србија је значајно већи број вакцина добила од америчко - немачке компаније, за чак 250.000 доза више него руске вакцине.
Србија је, истакао је, једина земља ван ЕУ која је почела вакцинацију Фајзеровом вакцином истовремено када и ЕУ и да, када се ради о испоруци вакцина, тачно на време стижу вакцине компанија Синофарм и Фајзер-Бионтек, а да касне испоруке неких других произвођача.
Вучић је додао да ће Србија наставити вакцинацију, као и да је тешким радом успела да обезбеди вакцине.

*26. априла – Нови контигент од 500.000 кинеских „Синофарм“ вакцина против вируса корона стигао у Србију.


ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ И ВАКЦИНАЦИЈА СТРАНАЦА

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара са Кантоналне телевизије Сарајево

*10. априла - Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је са председником Србије договорио да почетком наредне седмице буде испоручено око 20.000 вакцина из Србије у Републику Српску.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.

*23. априла –  председник Вучић рекао да је Србија у регион до сада послала 120.000 вакцина, као и да је у Србији вакцинисано око 65.000 грађана земаља из региона, што је укупно око 200.000 вакцина за људе у региону.


НАПОМЕНА:

Услед приметног појачаног интересовања и великог броја упита нашим ДКП за вакцинисање страних држављана у Србији (без пријављеног боравишта у нашој земљи), али и самоиницијативног доласка странаца на вакцинисање у Србију, важно је у таквим ситуацијама у земљама пријема недвосмислено, путем медија и у директном контакту са заинтересованим странама, комуницирати следеће:

„Oгроман je успех Србије вакцинација странаца, пре свега из региона. То је начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Од страних држављана највише је у Србији вакцинисано из БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

Последњих дана, услед великог публицитета у медијима широм света и одлично организованог процеса набавке вакцина и имунизације у Србији, приметно је велико интересовање за вакцинацију у нашој земљи, не само из региона, већ и из великог дела Западне и Централне Европе. Евидентиран је и велики број упита чак и за „вакцинални“ туризам, како грађана из тих делова Европе, тако и тур-оператора, туристичких агенција и авио-компанија.

Србија је тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али ћемо настојати да кроз донације вакцина и у наредном периоду помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

Последњих дана појачано је и интересовање домаћег становништва за вакцинисањем, Србија бележи дневне рекорде у вакцинисању сопственог становништва.

Уколико се у наредном периоду укаже могућност за вакцинисањем и заинтересованих страних држављана (без пријављеног боравишта у Србији), Србија ће се, са великим задовољством и у складу с капацитетима, потрудити да изађе у сусрет и таквим захтевима. У том случају ћемо благовремено обавестити јавност. Али морамо да напоменемо да то у овом тренутку није могуће.

Страни држављани могу да искажу заинтересованост за вакцинисање у Србији путем портала еУправа, али је важно напоменути да то није довољно и да је неопходно да добију повратну потврду и позив са термином и локацијом за вакцинисање. Зато није препоручљиво да страни држављани, само са исказаним интересовањем путем портала еУправе или чак и без тога (пошто има и таквих примера на пунктовима за вакцинацију), самоиницијативно долазе у Србију  на вакцинацију и тако себе излажу непријатним ситуацијама и трошковима.“

 

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

 


ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.

 



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ

ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
(ажурирано 23. априла 2021. године)


Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријављиве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Преко портала е-Управе или контакт центара пријавило се више од 1.700.000 грађана. Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Према подацима 70 одсто вакцинисаних примило је „Синофарм“ вакцину (више од милион грађана),  12 одсто „Фајзер“, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

Према последњим подацима, у Србији је дато 3.163.499 доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је 1.282.971 грађана (што је трећина пунолетних грађана Србије).
За 15-ак дана имаћемо 1.8 милиона ревакцинисаних, односно око 40 одсто пунолетне популације вакцинисане првом вакцинином.

950.000 грађана потпуно имунизовано - прошло три недеље од друге дозе односно 5 од прве АстраЗенеке.

У старосној популацији између 65 и 74 године вакцинисано je више од 51 одсто становништва, а у старосној групи преко 75 година имамо 42 одсто вакцинисаних.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председик Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину.

У четвртак, 8. априла, Србија је оборила сопствени рекорд по броју вакцинисаних људи, када је вакцинисано више од 75.000 људи. То је резултат којем, пропорционално броју становника, не могу да се похвале ни најразвијеније земље у Европи и свету.

Циљ да до краја маја имамо више од 2.800.000 вакцинисаних, 2.200.000 ревакцинисаних, а до краја јуна више од три милиона вакцинисаних и ревакцинисаних људи.

Београд, Нови Сад, Ниш, Ужице и Сремска Митровица на врху листе са око 36 или 37 одсто вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда - Прву дозу вакцине добиле 574.729 особе, што износи 40,8 одсто пунолетног становништва, док је другу дозу примило 402.416, односно 28,6 одсто. Када су у питању старији суграђани, од 65 до 74 година, вакцинисало се више од 70,2 одсто те популације. У градским општинама има додатних 18 пунктова у којима се може вакцинисати без заказивања.

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (прве дозе стигле 2. априла).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

* 2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

Премијерка је изјавила да је само из Кине у Србију допремљено 2,5 милиона вакцина, а вакцина свих осталих произвођача нешто мање од милион.
*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".
Са том испоруком, Србија је набавила укупно 3,5 милиона вакцина, све вакцине платила, као и све које смо добили из Ковакс система.

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

*15. април – председник Вучић најавио да ће у понедељак, 19. априла,  стићи још 211.000 вакцина „Фајзер“, као и да је 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине, док би 16. априла требало да стигне исто толико, а у понедељак или уторак још 100.000 прве компоненте „Спутњика В". Очекују се и кинеске „Синофарм“ вакцине пре краја овог месеца.
*19. април – У Србију стигло 211.000 дозa вакцине „Фајзер“ и то је највећа појединачна испорука те вакцине нашој земљи до сада.


ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.


ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара са Кантоналне телевизије Сарајево

*10. априла - Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је са председником Србије договорио да почетком наредне седмице буде испоручено око 20.000 вакцина из Србије у Републику Српску.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.


ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.



Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ



Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ

21. април 2021. године

Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ


Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас путем видео линка са представницима делегације Међународног монетарног фонда коју предводи шеф Мисије, Јан Кејс Мартејн. Саговорници су закључили да основни циљ Србије остаје да сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље, као и да надстави са одговорном фискалном политиком како јавни дуг не би прешао ниво од 60 одсто БДП-а, чиме Србија одлучно наставља да ради на даљем расту економије.

Током разговора, председник Вучић и Јан Кејс Мартејн посебно су се осврнули на мере подстицаја и усвојена три пакета мера за помоћ привреди и грађанима, којима је очувана макроекономска стабилност и чак постигнута већа стопа запослености. Мартејн је поздравио одговорну економску политику Србије и успешно управљање кризом током пандемије.

„Србија је остварила један од најбољих резултата у прошлој години упркос изазовима пандемије“, изјавио је Мартејн, посебно истакавши да је Србија била једна од ретких земаља којој ММФ није кориговао почетну пројекцију стопе раста од 5% коју је дао прошле године.

Председник Вучић је додао да је Србија већ после првог квартала 2021. године на добром путу да оствари планирани раст од 6% како је и предвиђено, будући да је један од главних фокуса Владе Србије улагање у велике инфраструктурне пројекте и интензивирање рада на привлачењу директних страних инвестиција.

„Србија је 2020. године била у самом врху по приведном расту у Европи и уверен сам да и ове године можемо да уђемо у прве три или четири земље по расту“, рекао је председник Вучић и додао да је задовољан тиме што Србија и даље, упркос ситуацији везаној за пандемију, има изузетно јак прилив инвестиција.

Председник Вучић и Јан Кејс Мартејн разговарали су и о новом аранжману саветодавног карактера, који је од посебног значаја у светлу унапређења опште инвестиционе климе у Србији, као и у контексту још већег поверења инвеститора.

„Имајући у виду огроман напредак Србије у протеклих осам година, приоритетни циљ овог аранжмана биће да очува постигнуте резултате, али и да обезбеди подршку у даљем спровођењу структурних реформи усмерених на још бржи, снажнији и одрживији раст“, рекао је председник Вучић и захвалио ММФ-у и личном ангажовању Јана Кејса Мартејна на професионалној и стручној подршци на коју Србија умногоме рачуна.

Председник Вучић је истакао да ће Србија посебну пажњу посветити реформама у јавним предузећима, те да ће приоритети и даље бити улагања у инфраструктуру, стварање још боље климе за инвестиције, већа улагања у животну средину, науку и капиталне пројекте, што ће додатно и дугорочно допринети стабилном финансијском расту у наредним годинама.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs
 



Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу



Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу

20. април 2021. године

Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу


Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас регионалног директора Светске здравствене организације за Европу др Ханса Клугеа, са којим је разговарао о сарадњи у борби против пандемије Ковид-19, као и о сарадњи на унапређењу здравствене заштите у нашој земљи и другим заједничким активностима.

Председник Вучић је захвалио др Клугеу на личном ангажовању и подршци током актуелне пандемије, посебно на техничкој помоћи и експертизи. Овом приликом упознао је званичника СЗО са резултатима имунизације у Србији и плановима како да се вакцина обезбеди свим грађанима који буду желели да је приме.

Др Клуге је честитао председнику Вучићу на лидерству и личном залагању да обезбеди вакцине. Он је нагласио да се Србија добром стратегијом имунизације сврстала међу глобалне лидере, поставши притом и пример хуманости и солидарности омогућавањем вакцинације старијима у руралним срединама, страним држављанима и донирањем вакцина другим земљама.

„Србија је вакцину прихватила као производ који спасава живот и није на то гледала геополитички”, рекао је др Клуге.

Двојица саговорника су се сагласили да би свет требало да повећа производне капацитете за вакцине, као и да развије нове адекватне терапије за борбу против Ковид-19, и, с тим у вези, ради на повећању степена поверења грађана у науку.

Председник Вучић је упознао др Клугеа са плановима за унапређење рада Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

„Хоћемо да од „Торлака” направимо једну од најбољих фабрика вакцина у Европи”, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs



СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији



СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији

19. април 2021. године

СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији


Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу Хансом Клугеом о епидемиолошкој ситуацији и току имунизације грађана у Србији.

Брнабић је исказала захвалност на сарадњи у борби против пандемије, техничкој помоћи и експертизи, истичући да је за нашу земљу веома значајна подршка ове организације.

Она је обавестила директора СЗО за Европу о току имунизације грађана у Србији, изразивши уверење да ћемо, захваљујући великом броју вакцинисаних, успети да створимо колективни имунитет и вратимо се у нормалне токове живота.

Клуге је процес имунизације у Србији оценио као импресиван, и додао да је Србија донела добру одлуку да грађанима понуди све доступне вакцине које се користе у борби против вируса корона.

Он је, изражавајући забринутост због појаве нових сојева вируса, нагласио да је неопходно убрзати процес имунизације и показати међусобну солидарност.

Директор Светске здравствене организације за Европу је похвалио Србију на хуманости коју је показала донирајући вакцине земљама региона и омогућавајући вакцинацију онима који немају довољан број цепива за своје грађане.

Председница Владе је поручила да ће Србија и даље сарађивати са земљама региона и помагати у складу са својим могућностима.

Када је у питању пројекат „Мапа пута за здравље на западном Балкану 2021–2025“, изнето је и да ће, уколико то епидемиолошки услови дозволе, крајем године у Београду бити одржан регионални састанак, значајан за будуће унапређење сарадње држава региона у области здравствених изазова.


Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs

 



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ

ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
(ажурирано 16. априла 2021. године)


Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријављиве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Преко портала е-Управе или контакт центара пријавило се више од 1.700.000 грађана. Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Према подацима 70 одсто вакцинисаних примило је „Синофарм“ вакцину (више од милион грађана),  12 одсто „Фајзер“, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

Према последњим подацима, у Србији је дато 3.020.401 доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је 1.212.997 грађана (што је трећина пунолетних грађана Србије).
За 15-ак дана имаћемо 1.8 милиона ревакцинисаних, односно око 40 одсто пунолетне популације вакцинисане првом вакцинином.

950.000 грађана потпуно имунизовано - прошло три недеље од друге дозе односно 5 од прве АстраЗенеке.

У старосној популацији између 65 и 74 године вакцинисано je више од 51 одсто становништва, а у старосној групи преко 75 година имамо 42 одсто вакцинисаних.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председик Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину.

У четвртак, 8. априла, Србија је оборила сопствени рекорд по броју вакцинисаних људи, када је вакцинисано више од 75.000 људи. То је резултат којем, пропорционално броју становника, не могу да се похвале ни најразвијеније земље у Европи и свету.

Циљ да до краја маја имамо више од 2.800.000 вакцинисаних, 2.200.000 ревакцинисаних, а до краја јуна више од три милиона вакцинисаних и ревакцинисаних људи.

Београд, Нови Сад, Ниш, Ужице и Сремска Митровица на врху листе са око 36 или 37 одсто вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда - Прву дозу вакцине добиле 550.473 особе, што износи 39,1 одсто пунолетног становништва, док је другу дозу примило 376.904, односно 26,8 одсто. Када су у питању старији суграђани, од 65 до 74 година, вакцинисало се више од 68 одсто те популације. У градским општинама има додатних 18 пунктова у којима се може вакцинисати без заказивања.

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (прве дозе стигле 2. априла).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

* 2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

Премијерка је изјавила да је само из Кине у Србију допремљено 2,5 милиона вакцина, а вакцина свих осталих произвођача нешто мање од милион.
*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".
Са том испоруком, Србија је набавила укупно 3,5 милиона вакцина, све вакцине платила, као и све које смо добили из Ковакс система.

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

*15. април – председник Вучић најавио да ће у понедељак, 19. априла,  стићи још 211.000 вакцина „Фајзер“, као и да је 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине, док би 16. априла требало да стигне исто толико, а у понедељак или уторак још 100.000 прве компоненте „Спутњика В". Очекују се и кинеске „Синофарм“ вакцине пре краја овог месеца.


ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.


ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара са Кантоналне телевизије Сарајево

*10. априла - Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је са председником Србије договорио да почетком наредне седмице буде испоручено око 20.000 вакцина из Србије у Републику Српску.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.


ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.



Приштина истрајава у кампањи мржње према српском народу



Приштина истрајава у кампањи мржње према српском народу

13. април 2021. године

Селаковић: Приштина истрајава у кампањи мржње према српском народу

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић вечерас је констатовао да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње против српског народа, што се најдрастичније види у неаргументованим оптужбама за масовна силовања и геноцид. 

Селаковић је, на седници Савета безбедности УН на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, истакао да су очигледни напори привремених институција на KиМ да створе наратив о масовним силовањима Албанки, те да се за ту сврху користе пропагандни методи и лажи.

„Јасно је да је жртава било на свим странама у сукобу, као и да наша страна располаже доказима о бројним српским жртвама. Али предуслов за остваривање заштите права које има свака појединачна жртва јесте рационалан и аргументован приступ“, казао је Селаковић, одговарајући на клевете представнице Приштине.

Селаковић је истакао да, наспрам тврдњи политичара из Приштине о 20.000 силованих Албанки, стоје подаци Комисије за верификацију и признавање статуса жртава сексуалног насиља на Косову и Метохији, које имају информације о 912 силованих особа, међу које, међутим, нису убројане Српкиње жртве насиља.

„Дозволите да истакнем да Србија осуђује сваки акт сексуалног насиља у конфликтима и залаже се за остваривање правде за све жртве. Број жртава свакако не умањује стравичан ефекат оваквог вида насиља на сваку жртву појединачно, али исто тако, спекулисање бројевима не доприноси остваривању правде и води политизацији и успоравању процеса помирења“, казао је Селаковић.

Када је реч о оптужбама за геноцид, министар Селаковић је констатовао да оне само доказују да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње, пропаганди и отвореном непријатељству према српском народу.

„Свакодневним изјавама желе да прикажу да је Србија крива за све и да је над Албанцима извршен геноцид, а све како би сакрили сопствену одговорност за почињене злочине“, рекао је шеф српске дипломатије.

Како је истакао, свако ко зна шта дефиниција геноцида подразумева, схватиће да није Србија нешто учинила, већ да је управо српски народ жртва „државотворног“ пројекта косовских Албанаца, заснованог на опасној идеји етнички чистих територија, о чему сведочи и више од 200.000 протераних Срба са КиМ.

„Уверени смо да цивилизован свет неће бити спреман да саучествује у прикривању и заташкавању њихових злочина и да ће им бити упућена јасна порука да морају преузети одговорност за своја дела“, казао је Селаковић.

Он је подсетио да је у Приштини до 1999. године живело око 40.000 Срба, а да их је данас само двадесетак, да је у Пећи живело око 17.000 Срба, а да су данас тамо само српске монахиње у Пећкој Патријаршији, да је у Призрену пре рата живело око 12.000 Срба а данас само 17 породица, а да је у Урошевцу од 10.000 Срба који су тамо живели пре рата остала само породица српског свештеника.
 



Политички екстремизам Албанаца на КиМ све јачи



Политички екстремизам Албанаца на КиМ све јачи

13. април 2021. године


Селаковић: Политички екстремизам Албанаца на КиМ све јачи


Министар спољних послова Србије Никола Селаковић упозорио је, на седници Савета безбедности Уједињених нација, да политички екстремизам међу Албанцима на КиМ не губи на снази, већ да напротив, постаје све јачи.

Селаковић је, на седници на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, подсетио да обавеза формирања Заједнице српских општина није испуњена већ 2.917 дана и да се заправо, 19. априла навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а да Приштина и даље одбија да испуни своју обавезу и омогући формирање ЗСО.

Министар је подсетио и да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније, као и да му је дијалог са Београдом ниско на листи приоритета.

Како је указао, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења.

„Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама је једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону“, закључио је Селаковић.

Трајан мир и стабилност, према његовим речима, могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог.

Како је истакао, српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.  

„Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване мини шенген“, истакао је министар.

Указујући да је Србија небројено пута показала да је опредељена за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији, Селаковић је истакао да су недавни избори у Покрајини потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ да јача, што се могло видети током недавног предизборног процеса.

Министар је указао да су политички притисци на Србе настављени и након окончања изборног процеса, јер им је ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

„Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Подсећам вас да је јужна српска покрајина и даље област са најмањом стопом повратка расељених на свету”, рекао је министар и истакао да се само прошле године у нашој јужној покрајини догодило више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти.

Посебно забрињавајуће за српски народ на КиМ, напоменуо је Селаковић, јесте што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве.

„Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани“, истакао је министар.

Такође, шеф српске дипломатије забрињавајућим је оценио и упад инспектора и полицајаца у Дом здравља у Штрпцу јануара ове године и претрес с намером да се пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије.

„Иако то сматрамо упадом у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са КиМ на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту“, нагласио је министар.

Министар Селаковић поручио да Србија високо уважава активности мисије УНМИК на КиМ и да се залаже за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Селаковић је навео да међународне мисије на КиМ – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК под окриљем УН и у складу са Резолуцијом 1244, имају кључну улогу у очувању мира и заштити становништва.

„Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на КиМ има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини“, нагласио је министар.

То, како је указао, потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Селаковић је додатно истакао важност међународних снага Кфора и указао да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора - представља кршење Резолуције СБУН 1244.

Такође, министар је напоменуо да је неприхватљиво доношење једностраних одлука о формирању приштинског „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ у тзв. „Војску Косова“.

Министар Селаковић је на почетку обраћања уложио протест због злоупотребе видео формата седнице од стране представнице Приштине, иза које је била истакнута застава самопроглашеног „Косова“, што је учинио и представник Русије.


У наставку, интегрална верзија говора министра спољних послова Николе Селаковића:


Поштовани председниче Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Уважени чланови Савета безбедности,

На почетку, желим да уложим протест због злоупотребе видео формата ове седнице од стране представника Приштине за истицање симбола тзв. државности Косова. Упркос томе што су представници Приштине у више наврата били упозорени, на претходној седници и од стране председника Савета безбедности, да су овакве злоупотребе седница Савета безбедности апсолутно неприхватљиве и да представљају флагрантно кршење правила СБ о учешћу представника ПИС у Приштини, на основу члана 39 Правила процедуре СБ УН, поново се суочавамо са њиховим беспризорним непоштовањем правила овог уваженог тела.  Дозволите да поновим наш позив да се предузму неопходни кораци како би се спречиле овакве злоупотребе.

Изузетнo ми је задовољство што се обраћам овом цењеном телу на седници посвећеној раду Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији. На почетку желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у примену мандата УНМИК, као и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Господине председниче,

У протеклом периоду суочени смо са политичком нестабилношћу на Косову и Метохији. Недавно смо имали изборе у Покрајини који су нажалост потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ напротив, постаје све јачи. Били смо сведоци такмичења међу албанским политичким лидерима у томе који је бољи начин да се испровоцира инцидент у српским срединама, како би се добили додатни политички поени албанског бирачког тела. Под изговором измена бирачког списка великом броју Срба на Косову и Метохији ускраћено је једно од основних политичких права - могућност да бирају своје политичке представнике. Од приближно 140.000 грађана Косова и Метохије који су избрисани са бирачког списка током последњег изборног процеса, 85% њих су Срби.

Упркос бројним изазовима и проблемима, српски народ на Косову и Метохији је високом излазношћу и убедљивом победом Српске листе, која је освојила свих десет посланичких места опредељених за српске представнике, показао да га ништа не може спречити да одлучно стане у одбрану свог положаја. Политички притисци на Србе настављени су и након окончања изборног процеса, јер је Србима ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

Поштовани чланови Савета безбедности,

Нажалост, нисмо само током изборних активности били сведоци неразумне антисрпске политике привремених институција у Приштини. Она иде толико далеко да су у јануару ове године инспектори и полицајаци из Приштине упали у Дом здравља у Штрпцу, на југу Косова и Метохије и извршили претрес с намером да пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије, које нису пронашли. То је учињено уз демонстрацију силе, претње хапшењем директору Дома здравља, медицинском особљу и лекарима. У тренутку када се цео свет бори против пандемије и када су вакцине једино средство да се стане на пут изазову, а Србија показује подршку и солидарност донирањем вакцина и медицинске опреме свима у региону којима су оне неопходне, Приштина жели да уништи вакцине само зато што су из централне Србије. Док се читав свет захваљује лекарима, који су поднели велике и херојске жртве у борби против вируса, привремене институције у Приштини нападају српске лекаре због тога што раде свој посао.

Иако сматрамо да су упади у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са Косова и Метохије на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту. Србија је и даље спремна да помогне свима којима је помоћ неопходна и апелујемо на разум и одговорност, посебно у овако тешким временима.

Господине председниче,

Напади усмерени на Србе и њихову имовину су све бројнији. Само прошле године у нашој јужној покрајини догодило се више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти. Према подацима Мисије ОЕБС на Косову и Метохији у другој половини прошле године број инцидената повећан је за више од 30% у односу на 2019. годину. Зато се не можемо сложити са оценом да је „безбедносна ситуација на Косову стабилна, са неколико инцидената чија су мета биле невећинске заједнице“. Прошлог викенда се, рецимо, догодио ничим изазван физички напад групе Албанаца на два српска младића у северном делу Косовске Митровице.        

Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Чињеница да је једна повратничка породица седам пута била мета напада, јасно показује колико су они који не желе Србе на Косову и Метохији упорни у застрашивању и протеривању ионако малог броја повратника. У Приштини апсолутно не постоји ни трачак политичке воље да се 212.995 расељених Срба који 22 године живе ван Косова и Метохије врате у своје домове. Од 1999. године стопа одрживог повратка интерно расељених лица на Косову и Метохији је само 1.9%, што према подацима УН званично представља најмањи проценат повратка прогнаног становништва након неког конфликта било где у свету.   

Истовремено, док хапсе интерно расељена лица, приштинске власти врше најснажније притиске на Специјализована већа у Хагу. Циљ је потпуно онемогућавање даљег процесуирања низа случајева против припадника терористичке ОВК за тешке злочине почињене током сукоба на Косову и Метохији, како према Србима, тако и према припадницима других националности. Недавно је и председница Специјализованих већа Трендафилова упозорила да ће, уколико се притисци наставе, то имати врло драматичне последице по процесе који се воде. Председница Трендафилова као веома проблематичну појаву издваја и застрашивање сведока, који су кључни за успешно вођење поступака и доношење одговарајуће пресуде.

Иако се предуго чекало са подизањем оптужница, сматрамо похвалним то што су коначно предузети напори да се казне бројни тешки злочини почињени током ратних сукоба пре нешто више од две деценије, али и по доласку међународних снага на Косово и Метохију. До данас, рецимо, нико није одговарао за убиства и отмице 17 новинара, што је у овом тренутку највећи број нерешених случајева убијених и киднапованих новинара у Европи. Такође, нису се пред лицем правде нашли починиоци ниједног од масовних злочина почињених над српским цивилима после 1999. године. Подсетићу вас на само неколико њих: у селу Старо Грацко убијено је 14 српских жетелаца, у нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева погинуло је 12 и рањено 43 расељених Срба, а у Гораждевцу код Пећи непознате особе су из аутоматског оружја пуцале на децу која су се купала у реци Бистрици. Тада је убијено двоје српске деце, а четворо је тешко рањено.         

Очекујемо наставак подршке мисије Еулекс Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, као и њено додатно ангажовање у области владавине права. Посебну пажњу треба посветити заштити сведока, као и утврђивању судбине несталих лица.

Међународне мисије на Косову и Метохији – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК, које под окриљем Уједињених нација и у складу са Резолуцијом 1244 (1999), чине саставни део међународног цивилног и безбедносног присуства у нашој јужној покрајини имају кључну улогу и изузетан допринос очувању мира и заштити становништва. Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини. То додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Желим додатно да истакнем важност међународних снага Кфор и укажем да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора представља кршење Резолуције СБУН 1244 и потенцијални је извор нестабилности и тензија. Подсетићу вас да Приштина, противно међународном праву, уз потпуно игнорисање интереса и ставова српске заједнице у Покрајини, не одустаје од планова да на простору Косова и Метохије инсталира новог безбедносног актера. Неприхватљиво је доношње једностраних одлука о формирању „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ (КБС) у тзв. „Војску Косова“. Желим поново да истакнем да овакви једнострани потези Приштине представљају грубо кршење Резолуције СБУН 1244 и Војно-техничког споразума, по којима искључиво Међународне безбедносне снаге, односно Кфор, имају мандат за све војне аспекте безбедности на простору Косова и Метохије.        

У том смислу додатни разлог за забринутост изазива и најава изградње највеће базе „Косовских безбедносних снага“ у јужном делу Косовске Митровице, што Срби на северу Косова и Метохије доживљавају као најотворенију провокацију и претњу њиховој физичкој безбедности.

Поштоване чланице Савета безбедности,

За српски народ на Косову и Метохији је посебно забрињавајуће што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве. Само у току две недеље чак седам православних објеката у Покрајини нашло се на мети вандала и то у тренутку када се сви присећамо мартовског погрома из 2004. године над Србима и српским светињама на Косову и Метохији. Понижавајуће је стање у којем се налази српска културна и духовна баштина на простору Косова и Метохије, укључујући и четири споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска (Високи Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница и Пећка Патријаршија). Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани.

Цењене чланице Савета безбедности,     

Сасвим је јасна нервоза Приштине, јер пројекат такозване независности данас не признаје више од половине чланица Уједињених нација, укључујући и пет чланица Европске уније. Међутим, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења. Управо је недостатак поверења један од основних проблема у дијалогу Београда и Приштине. Договор се не постиже запаљивом реториком и провокацијама, као што су најаве о уједињењу и стварању велике Албаније или о плановима изградње највеће базе тзв. Косовских безбедносних снага на северу Покрајине.

Подсетићу да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини у прошлости више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније. Члан његове странке је прошлог викенда јавно поручио да ће се самопроглашено Косово и Албанија ујединити, цитирам, „пушком и барутом или референдумским кутијама“.

Не морам да објашњавам зашто овакве опасне идеје представљају директну претњу миру и стабилности. Њима се крши Резолуција 1244, континуирано дестабилизује не само наша јужна покрајина, већ и читав регион, а ни у чему не доприносе процесу дијалога, већ га изнова онемогућавају.

Небројено пута смо показали да смо опредељени за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији. И данас, након вишегодишњих преговора, али и неиспуњавања договореног и сталних једностраних потеза и провокација од стране привремених институција у Приштини, ми смо и даље спремни да седнемо за сто и разговарамо.

Спремни смо за дијалог, али не и за уцене и претње, а посебно не за ултиматуме које је и недавно изнео председник владе привремених институција самоуправе у Приштини. Подсетићу вас на његове изјаве да ће дијалог бити ниско на листи приоритета власти у Приштини. Запањујуће је како Приштина ултиматуме, који у потпуности подривају сваку шансу за дијалог, на шта је указала и Европска унија, назива „принципима“ и како упорно инсистира на томе да Београд призна једнострано проглашену независност „Косова“, након чега би, сматрају они, све остало било решено. У чему је онда сврха дијалога ако се само очекује да Београд призна тзв. Косово? Да ли дијалог значи да једна страна треба да одустане од свега, а друга да добије све? И да ли дијалог, по мишљењу Приштине, претпоставља да се не испуњава оно што је договорено?        

Подсетићу вас да Приштина и даље одбија да испуни своје обавезе из до сада постигнутих споразума и не пристаје да се о њиховој примени разговара у оквиру дијалога. А ситуација је врло једноставна - у априлу 2013. године потписан је први споразум у Бриселу који је предвиђао четири обавезе: једну за Приштину и три за Београд. Београд је испунио све обавезе, док је једина обавеза коју су имале привремене институције у Приштини - формирање Заједнице српских општина - није испуњена већ 2.917 дана. Заправо, 19. априла се навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а Приштина одбија да испуни обавезу формирања Заједнице српских општина.

Поштовани господине председниче,

Без обзира на обесхрабрујуће поруке из Приштине и чињеницу да дијалог траје већ дуги низ година, Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Трајан мир и стабилност могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог. Српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.  

Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване „мини шенген“.

Што се Србије тиче, уверени смо да је рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону. Житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци, не заслужују ништа мање од тога.

Хвала на пажњи.
 



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ

ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
(ажурирано 9. априла 2021. године)


Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од данас, 9. априла, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријаве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 20.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Према подацима 70 одсто вакцинисаних примило је „Синофарм“ вакцину (више од милион грађана),  12 одсто „Фајзер“, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

Према последњим подацима, у Србији је дато преко 2,65 милиона доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је око 1,2 милион грађана (што је трећина пунолетних грађана Србије).  Према проценама до краја априла имаћемо око 40 одсто пунолетне популације вакцинисане првом вакцинином.

810.000 грађана потпуно имунизовано - прошло три недеље од друге дозе односно 5 од прве АстраЗенеке.

У старосној популацији између 65 и 74 године вакцинисано je више од 51 одсто становништва, а у старосној групи преко 75 година имамо 42 одсто вакцинисаних.

*У уторак, 6. априла, у Рудној Глави се вакцинисао председник Вучић, који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину.

У четвртак, 8. маја, Србија је оборила сопствени дневни рекорд по броју вакцинисаних људи, када је вакцинисано више од 75.000 људи. То је резултат којем, пропорционално броју становника, не могу да се похвале ни најразвијеније земље у Европи и свету.

Циљ да до краја маја имамо више од 2.800.000 вакцинисаних, 2.200.000 ревакцинисаних, а до краја јуна више од три милиона вакцинисаних и ревакцинисаних људи.

*Пример Београда - вакцинисано 35,11 одсто пунолетних грађана, у градским општинама има додатних 18 пунктова у којима се може вакцинисати без заказивања. Када су у питању старији суграђани, од 65 до 74 година, вакцинисало се више од 64,5 одсто те популације, односно више од 200.000 старијих особа.


НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (прве дозе стигле 2. априла).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

* 2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

Премијерка је изјавила да је само из Кине у Србију допремљено 2,5 милиона вакцина, а вакцина свих осталих произвођача нешто мање од милион.

*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт „Гамалеја“ и након што институт потврди валидност узорака произведених у „Торлаку“ наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла, испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек". Том испоруком, Србија је набавила укупно 3,5 милиона вакцина, све вакцине платила, као и све које смо добили из Ковакс система.


ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.


ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

*Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

*8. априла Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .


ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.



Успешно изведена војна вежба у Батајници



Успешно изведена војна вежба у Батајници


6. април 2021.

Успешно изведена војна вежба у Батајници


Председник Србије Александар Вучић и престолонаследник и председавајући Канцеларији за хуманитарне послове и омладину Краљевине Бахреин шеик Насер бин Хамад Ал Калифа присуствовали су приказу наоружања, војне опреме и способности дела јединица Војске Србије на Војном аеродрому "Пуковник Миленко Павловић" у Батајници.
Након завршетка програма кроз тактичко-технички збор представљена су средства наоружања и војне опреме из развоја домаће индустрије.
Вучић и гост из Бахреина упознали су се том приликом са најновијим наоружењем и опремом, које је представио помоћник министра одбране Ненад Милорадовић.
Приказу су присуствовали и потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић.
Изасланик краља Бахреина је у разговору са министром Стефановићем, који му је поклонио бодеж Војске Србије, исказао захвалност, оценивши да Србија може да буде поносна на војну опрему коју производи и да, након свега што је видео, постоји много области за сарадњу двеју земаља.
Приказ је завршен налетом авиона и постројавањем учесника вежбе у којој је било ангажовано 400 припадника Министарства одбране и Војске Србије, више од 25 борбених возила и борбених система, као и 12 ваздухоплова.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: Танјуг



Делегација Краљевине Бахреин у посети Србији



Делегација Краљевине Бахреин у посети Србији

05.04.2021.
Делегација Краљевине Бахреин у посети Србији

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се са шеиком Насером бин Хамадом бин Исом Ал Kалифом, представником Његовог величанства краља Бахреина за хуманитарни рад, питања омладине и саветника за националну безбедност, који борави у дводневној посети Србији.
Председник Вучић је, након састанка, изразио захвалност што је за кратко време после његове посете тој земљи, донета одлука да делегација Бахреина посети нашу земљу.
"Ми смо по много важних питања, начина вођења суверених и независних земаља, створили поверење једни према другима, већ приликом првог састанка у Манами, и то се наставља у Београду", рекао је председник Вучић и истакао да ћемо за неколико година сведочити брзом напретку и развоју најближих партнерских и пријатељских односа Србије и Бахреина.
“Сем успостављања поверења и блиске сарадње, да бисте могли да радите на даљем развоју односа морате да донесете одређене акте. Договорили смо да идемо на акте избегавања двоструког опорезивања и да потпишемо свеобухватни међудржавни споразум Србије и Бахреина, и тиме покажемо да смо опредељени сарадњи у свим областима”, објаснио је председник и додао да ће сутра бити настављени разговори и одржан бизнис форум.
Председник Вучић је рекао да ће се разговарати о конкретним пројектима и подршци коју две земље могу једна другој да пруже у међународним организацијама и институцијама.
“Морамо да увећавамо скромне бројеве трговинске размене и да успоставимо праву сарадњу. Покренули смо иницијативу да се покрене мешовити комитет за сарадњу, који ће допринети даљем развоју наших односа”, рекао је председник Вучић.
"Што се Србије тиче имаћете искреног пријатеља и веома лојалног сарадника. Некога ко ће водити рачуна, не искључиво о својим интересима, већ и интересима својих пријатеља“, казао је председник Вучић замоливши шеика да пренесе поздраве пријатељства краљу Хамаду уз уверење да ће ускоро моћи да га угости у Србији.
Шеик Насер бин Хамад бин Иса Ал Kалифа, представник Његовог величанства краља Бахреина, истакао је да његова званична посета показује значај билатералних веза, као и вредности партнерства две земље.
"Партнерство које расте, надамо се, биће учвршћено дипломатским, економским и стратешким везама између две земље”, рекао је шеик у заједничком обраћању и истакао да је почаствован што му је поверено да предводи делегацију своје краљевине на високом нивоу, као изасланик краља Бахреина, свега месец дана после историјске и обећавајуће посете председника Вучића његовој земљи.
Он је пренео поздраве и најбоље жеље краља Бахреина, као и престолонаследника, принца Салмана.
“Током ваше недавне посете Бахреину, краљ Бахреина је наложио да се отвори амбасада краљевине у Београду, што је ваша влада добро прихватила и одговорила на то ”, рекао је шеик и казао да је отварање званичних канала комуникације важан корак како би се олакшала, унапредила и ојачала сарадња.
Додао је да у Београду борави у пратњи високих представника економских и стратешких институција Бахреина, како би се договорили конкретни кораци у реализацији заједничких визија лидера две земље.
“Хвала на љубазном позиву и срдачном гостопримству" рекао је шеик Насер бин Хамад бин Иса Ал Kалифа, и изразио задовољство што ће упознати лепоте и величанствену историју Београда и његових срдачних људи.


Извор: Председништво Србије
Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл

 



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ (ажурирано 2. априла 2021. године)

ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
(ажурирано 2. априла 2021. године)


Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

На порталу еУправе пријављено преко 1.540.000 људи за вакцинацију. Према подацима 70 одсто вакцинисаних је примило „Синофарм“ вакцину, 12 одсто Фајзерову, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Такође, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве, јер ће ускоро почети имунизација оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

Према последњим подацима, у Србији је дато око 2,5 милиона доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је 1.039.000 (што је 18 одсто пунолетних грађана Србије).

У Србији је до сада макар прву дозу вакцине примило 1.454.000 пунолетних грађана, што чини четвртину (25%) те популације. План је да до краја априла прву дозу вакцине прими 40 одсто пунолетне популације.

Потпуно заштићених, којима је протекао одговарајући период после друге дозе вакцине (или пет недеља после прве дозе „АстраЗенеке“) је 702.000, што је 12 посто пунолетних грађана Србије.

 

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“ (до сада највећа појединачна испорука тих вакцина).

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (још увек наша земља није добила ниједну вакцину из поменутог програма).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.
(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се прозводи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине.
Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 
До сада Србија успела да набави око 2,5 милиона вакцина кроз билатералну сарадњу.

*Данас, 2. априла, преко „Ковакс“ механизма стиже први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

Премијерка Брнабић најавила је данас да у понедељак, 5. априла, стиже 106.470 „Фајзер-Бионтек“, а најкасније до уторка, 6. априла, пола милиона „Синофарм“ вакцина.


ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.


ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона, а да ће се данас и сутра вакцинисати још привредника из региона.

*Србија је донирала С. Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је јуче, 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Претходног викенда 26-28. марта, вакцинисано је („АстраЗенека“ вакцином) више од 22.000 странаца, који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе.

Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни.


ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.
 



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ (ажурирано 26. марта 2021. године)

ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
(ажурирано 26. марта 2021. године)


Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

На порталу еУправе пријављено је 1.500.000 људи за вакцинацију. Према подацима 70 одсто вакцинисаних је примило „Синофарм“ вакцину, 12 одсто Фајзерову, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Такође, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве, јер ће ускоро почети имунизација оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.


Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

У Србији је дато 2.269.000 дозa вакцина против корона вируса. Једном дозом вакцинисано 1.356.000 грађана, а 913.000 особа примило и другу дозу вакцине.

По броју вакцинисаних и ревакцинисаних грађана Србија једна је од водећих у Европи и свету.

Председник Вучић је најавио да ће 29. марта бити милион ревакцинисаних, а да ће 20. априла моћи да се каже да у Србији има 900.000 готово потпуно имунизованих људи.

 

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“ (до сада највећа појединачна испорука тих вакцина).

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (још увек наша земља није добила ниједну вакцину из поменутог програма).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.
(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се прозводи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио је да се очекује испорука милион доза вакцина „Синофарм“ између 5. и 10. априла.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

Србија је наручила више од 14 милиона вакцина, а испоручено је  2.850.000.

Из „Ковакс‟ програма Србија још није добила ниједну вакцину, иако је прва земља из региона која је уплатила новац тај програм, као и новац за развој вакцине.

Председник Србије Александар Вучић поручио је да се Србија узда у себе у вези набавке вакцина против корона вируса и да само снажна и суверена земља може имати пријатеље у свету.

 

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

 

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.
Председник ПKС Марко Чадеж најавио да ће за викенд у Београду бити вакцинација привредника и њихових запослених из БиХ, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније и с Kосова који желе да се заштите од корона вируса.
„Ми смо један регион, наше економије су тесно повезане и само заједно можемо да победимо ову пошаст“, рекао је Чадеж.
Процедура имунизације привредника из региона је следећа: потребно је да се компаније из региона јаве својим привредним коморама које ће у координацији са ПKС организовати вакцинацију у Београду.

 

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.
 



Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији



Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији

24. март 2021. године


Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији


Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.

„Ваша светости, поштовани председавајући Председништва Босне и Херцеговине, поштовани председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, поштовани председници влада Републике Србије и Републике Српске, уважени министри обеју влада, драги гости и пријатељи, представници српског народа из Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, хвала вам што смо и вечерас сви заједно и што је српски дух несаломив и непобедив.

Једно дете дневно и мало више од тога. То је она нajтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав  грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, без права на живот.

Нико никада није одговарао за овај злочин, злочин већи од злочина. Нико за 2500 убијених цивила, али и војника и полицајаца који су криви само зато што су чували, штитили себе и своја огњишта. Нико никада није одговарао за више од 6000 рањених.

Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће, не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, нема смисла, а остала су само, као вечни грех, имена.

Миљана Милић, петнаест година,
Владимир Милић, дванаест година,
Миомир Младеновић, четрнаест година,
Драган Димић, три године,
Јулијана Брудар, десет година,
Оливера Максимовић, дванаест година,
Мирослав Кнежевић, тринаест година,
Дајана Павловић, пет година,
Стеван Павловић, осам година,
Марко Симић, две године,
Милица Ракић, три године,
Иван Иванчић, седам година,
Марко Ивановић, три године...

И тако, осамдесет девет имена, и то не само српских.

Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен.

То је, у једном наслову, на Западу, једноставно објашњено као "трагична грешка". Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, нашу Сању Миленковић... није могла да рачуна, нити да добије чак и такво објашњење.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка. То је био само изговор, бедни изговор.

Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом.

И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило. Јер догодио се злочин, тежак и страшан. И догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија. Напад на суверену земљу, без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу.

Никога Србија односно Савезна Република Југославија тада није напала. Напали су нас, са једним циљем. Да нас поразе, да нас убијају, и на крају да нам одузму део територије.

И колико год данас анализирали ствари, како год и колико год оштри и критични били према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора. Избор је био језив, или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части, српског духа, имена и презимена. И нисмо могли да не изгубимо. Деветнаест великих напало је једну малу земљу, Савезну Републику Југославију. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и кад не говоре данас, у једној од две независне земље о томе, то су чињенице. А та мала земља, и тај мали народ, свима њима, њих деветнаест великих и моћних, одржала је час из оног најважнијег, части, морала и љубави према слободи коју један народ може да има.

Да, правду, правду да не заборавимо. Свих тих деветнаест великих и данас ће немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а замислите, један мали, само бројчано мали српски народ, тај мали али величанствени народ, са тугом, сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против деветнаест окрутних и бахатих.

Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива.

Изгубили смо децу, изгубили смо људе, изгубили смо контролу над великим делом територије, изгубили смо милијарде због уништене инфраструктуре и привреде.

И све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, изранављене, пусте, и криве, осуђене за све што се не само деведесетих, него и током читаве историје, догађало.

Земље, која ни десет година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне, и ради било шта друго него да ћути, или да сагне главу и покорно се извињава, за све, чак и за своје мртве, чак и за своју убијену децу.

Данас, то више није та пропала, измучена, разорена, измрцварена Србија.

Данас, то је Србија, која је поново пронашла и своју снагу и свој понос.

Србија која ствари назива правим именом.

Србија која је окренула леђа рату и поразима, и кренула да ради.

Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас.

Србија коју, чак и кад јој не верују, слушају. Која је способна, која расте, и више није део проблема. Србија која јесте и биће, бар ћемо ми дати све од себе, баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању.

И та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, већ баш те вакцине. Данас је спремна и да их производи, и за само неколико месеци то ћемо да учинимо, али не само за себе, већ и за друге, за цео Балкан.

Спремни смо, и хоћемо да помогнемо.

Нисмо спремни, и нећемо да ћутимо, нити да будемо, поново понижени.

Право на то не црпимо само из жртава које смо имали, него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо само друге и тражимо грешку и кривицу само у њима, а не понекад и у себи.

Погледали смо се и признали. И сваки губитак, и сваки пораз, и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику.

И не радимо више ништа што би било кога могло да угрози.

Радимо, радимо, радимо све више и растемо, јачамо са само једним циљем да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, у култури, науци, спорту...

И хоћемо да будемо безбедни, на свом. Хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те деведесет девете.  Да никада више не дођемо у ситуацију да нам неко убија децу, руши земљу, или наш народ протерује.

Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа.

А ништа је данас, и то ћу да понављам колико год буде потребно, идеја, неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас „Косово“ призна, не бисмо ли ми признали „Косово“.

Није нам потребно то признање. И нећете од Србије добити гажење ни по нашим жртвама, гажење по нашој историји, гажење по нашој прошлости, али и гажење по нашој будућности. Добићете одговор разумних, и добрих и одговорних људи. Потребан нам је компромис. Потребно нам је испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили.

И није то наш каприц. Није то ни фантазмагорија о неком српском свету који хоћемо да створимо.

И данас када нам прете формирањем Велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше је да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на Косову и Метохији, али да свим тим великим, моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе. Уосталом, Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба. И оне који су искористили снагу и силу деветнаест бахатих и окрутних само молим да нам не прете. Молим, молим их, да нам не прете. Да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, вас молимо, наше албанске комшије, да нам не претите. И молимо све друге, који су своју окрутност према Србији показали, да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више.

А одговараћемо позивима на мир, позивима на компромис, и увек добром вољом, јер не желимо да имамо поново децу убијану. И не желимо да туђа деца поново страдају. Али не потцењујте Србију, и не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 99. године.

Србија данас је много снажнија, много јача. Србија данас је јединствена и уједињена, а не подељена. Србија данас има све неупоредиво снажније и боље него 99. од економије до наше војске. И никада никоме нећемо да претимо, већ само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више.

Ми данас градимо путеве, који ће да нас повежу, и са собом, и са регионом и са светом. И до краја године радићемо на осам ауто-путева, на осам вена читавог Балкана, не само Србије, осам путева мира и сарадње.

Само луд човек би то мењао за рат, за мртву децу, за рушење и нови губитак. И да, хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресији на лепу Србију учествовали, опростили смо одавно, али не, и баш никада нећемо заборавити. И не тражите то од нас. Тог једног дана, сваке године, подсећаћемо и себе и вас. Вас деветнаест најмоћнијих, најснажнијих, највећих по сили и снази, не баш по части и моралу. Подсећаћемо и вас и нас, баш зато да се никада не би поновило. Не нама, већ ни једном другом слободољубивом народу на свету.

И ако имамо неку понуду, она данас гласи: спремни смо да од целог Балкана направимо победника, да свако на њему добије, све док нико не покушава да само Срби буду губитници.

И уопште није тежак пут до тога.

Потребно је само да се поштујемо, разумемо и не покушавамо једни друге да понизимо.

Да не дирамо у оно што је свако најтеже и најкрвавије платио. Слободу. А ми, Срби, знамо колика је цена слободе.

У право да је имамо, да је чувамо и да се сетимо свих жртава које су у њу уграђене.

А у нашу су уграђена и наши порази, наши животи и наша деца. И животи наших херојских пилота, и наших дивова са Кошара и Паштрика, и наше деце, невине, потпуно невине, а криве само зато што су живела у Србији.

Превелика је то цена да бисмо о њој ћутали.

Зато што би то значило да смо спремни на још један пораз, на још једно понижење.

А нисмо.

И када сви буду ћутали, ми ћемо да понављамо.

Једно дете дневно, и мало више од тога. Толико сте нам убијали. Током агресије коју ни сами нисте разумели зашто сте је проводили.

И понављаћемо то, баш да нам се не би догодило поново.

Са посебним пијететом испуњавамо нашу обавезу да одамо почаст свим невиним српским жртвама које су положиле свој живот на олтар отаџбине, како цивилима, тако и нашим јуначним војницима  и полицајцима, херојима Кошара, Призрена, Митровице.

Данас за нас Србе, живот на Косову и Метохији личи на Пут суза (Via Dolorosa), на успињање последњим снагама на Голготу, али ми не бисмо ни били Срби да нисмо кадри, и „на страшном месту постојати“.

И данас, и вечерас могу да закључим уз једну важну реченицу. На тлу Европе постојала је, а данас снажнија него икада, постоји несаломива, непоколобљива, непокорива и никада покорена Србија.

Нека је вечна слава свим жртвама НАТО агресије и сви заједно ускликнимо живела слободна и поносна Србија“, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

 



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ

ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
(Ажурирано 19 . Марта 2021. год.)


Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Грађани се пријављују путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија уз Уједињене Арапске Емирате је трећа земља која на располагању четири вакцине.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Такође, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве, јер ће ускоро почети имунизација оних који нису у приоритетним групама.

У Србији је дато 2.112.074 дозa вакцина против корона вируса, a 826.851 особа је примило и другу дозу вакцине.

Србија је по броју ревакцинација на милион становника прва у региону и Европи, а прва је у региону и по укупном броју ревакцинација.

По броју датих других доза на милион становника Србија је седма на свету, после Израела, Сејшела, Уједињених Арапских Емирата, Монака, Чилеа и Бахреина.

По броју вакцинација на милион становника Србија је прва у региону, а друга у Европи, после Велике Британије.
Иза Србије у региону су Мађарска, Словенија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Албанија и Црна Гора.

Председник Вучић је најавио да ће 29. марта бити милион ревакцинисаних, а да ће 20. априла моћи да се каже да у Србији има 900.000 готово потпуно имунизованих људи.


НАБАВКА ВАКЦИНА

Прве количине „Фајзер“ вакцине у Србију стигле 22. децембра.

*16. јануара – стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик Ве“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик Ве“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су